Eto svitu ponediljka, a eto i mene. Kažem to jer su me njeki već saranili. Kruvati masnog, ni to samo tak umrit. Sigurnom bi kazali da sam ocapiknio od korone. Al ostavimo mi koronu, ajmo prodivanit o našim obavezama u vo doba godine. Rakiju ste sigurnom ispekli, ko je mario taj je i ispeko. Sad dolazi veliki poso, a to su svinjokolje. Nikako nam vo toplo vrime ne iđe na ruku, al šta se može, mora se i to obavit. Danas se to obavlja na drukčiji način, njekad je to bilo lipše, duže i veselije. Vaj poso se obavlja jednom godišnje i treba sve detaljno priredit. Sad je problem što nas ne smije bit puna avlija, već desetak i to je to. Njekom to odgovara, ko kast ćemo Bošnjačanima, oma su izračunali da će projt jeftinije, kažu, večeru neće ni pravit, e pa lako je tako. Lako ćemo mi s njima, sekira me što u Slavoniji, zbog uticaja razni čimbenika ko što su sveprisutna modernizacija, prilagođavanje domaćih propisa s nima EU, odljeva mladeži u urbane sredine, porasta standarda..., ovaj običaj polako opada. To ne smimo dozvolit. Svaka čast svakome, al to je naše. Kako vrime dolazi neblakati nećemo smit ni dijat, a da ne dobijemo dozvolu od njekoga. E pa šipak njima. Žitelji Slavonije, Baranje i Srijema velike napore ulažu u promociju i očuvanje priznati delicija ko što su šunka, kulin, kobasica, čvarci, slanina, švargl i krvavica, a to njekima ne štima, jer ondak ne mogu prodat no što se uvozi. Boljem nek malo pameti uvezu. Moramo i mi malo poradit na, kako se no zove, e da, “brendiranju”, kako bi potakli što više uzgajivača svinja na vraćanje tradicionalnom načinu proizvodnje. Moramo se vrnit na početne postavke. Osim toga, većina slavonskih kućanstava bi se trebala ranit sa ranom iz vlastite produkcije koja u masti uskladištena potraje do iduće zime, što pristavlja najbolju reklamu domaćoj proizvodnji, da znamo šta jedemo u odnosu na kupovno meso sumnjivog porikla i kvalitete, ko zna odaklem je to.Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!