Faljen Bog lipi moji! Dok vam pišem, ponjekad pogledam kroz pendžer i kad vidim kako je vrime napolju, ođem do kalendara da vidim u kojem smo misecu. Neblakati kodak je srpanj, a ne studeni. Al šta je tu je, božja volja. Ajd barem ćemo drva potrošit manje. Kako god bude, samo da nam se meso ne pokvari, jel valja svinje poklat. Sve se prominilo. Al smrznemo se kad slušamo šta divane njeki kandidati za prezidenta Lipe naše. A što njeki baljezgaju, divane samo nek se divani, bubaju ko i sam. Stra mene da od tog bubanja i ne bude štagod, neblakati bilo bi nas svud širom. Aj srećom moraje skupit potpise pa će se sigurno njeko i otaljiznit. Sad se pitam zašto se ja nisam kandidiro, al moždak i bolje da nisam. Ne znam tako cifrat i obećavat ko njeki, tijo sam kazat slagat. Al pripoznat ćemo mi ko mulja, a ko istinu divani. Osim naši kandidata, zaokupljeni smo i štrajkovima. Pa jasno je meni da svi misle na svoju gujicu. Tako jedan od sindikalni vođa kad ni eksplodiro kod pitanja kolka mu je plača, kodak ga je njeko šilom u gujicu ubo. Đecu niko ništa ne pita, potljam će svi oplest po njiovi leđa, ondak će kazat kako su nam đeca tupava. Ja kažem da nisu, al pored nas vaki mogli bi zatupit. Neću kazat da plače nisu male, al treba vodit računa i o drugima, ko kast ćemo naši penzioneri, al oni šute i plačaju svoje račune. Moram svitu spomenit i naše zdravstvo i moram kazat da se doktorima i sestram klanjam do poda. Rade svoj poso nasmijani i sve kako bi pomogli bolesnima. Još kad imaju vakog pacijenta koštom sam ja, treba im dič plaču 100 %. Eto i tu se pojavljuju njeki koj nisu kazali kolka im je plača, al su im našli da imaje lažne diplome. Ođeš u Bosnu i završiš fakultet u školi koje i nema. Fala Bogu pa ja ne smijem štrajkovat, jer kad svojoj boljoj poli zakukam oma dobijem po labrta, tako da mi ne treba nikaka povišica. Bilo kako bilo imat ćemo vesele pridbožićne pripreme, a vi dobro osluškujte ko šta obećaje.