Lipi moji, svi znamo da naj narod koji nema prošlosti, nema ni budućnosti. Njeki će kazat, Ivu opet ošinila njeka nostalgija? Moždak i je, a moždak i nije. Baš vi dana naši seljaci ubiru jesenske plodove svoje muke. Zašto muke, pa zato što seljak cilu godinu štrepi kaka će bit i dal će pokrit troškove. Eto kast ćemo, ja ću morat radit rebalans sa svojom boljom polom, jer ovogodišnji buđet za birtiju sam spisko već do kolovoza miseca. Trebo bi ušparat, al di? Zašto spominjem prošlost? Zato što se njekad puno toga radilo skupa, s mobom. Kast ćemo trganje kukuruza. Bilo je naporno, al veselo, mladi su se veselili takim poslovima, jer momci su znali na poslu napravit poso, upoznat kaku lipu divojku, pa eto i svatova. Tako da je dado i no što je zaradio potrošio na sinove ili kćerine svatove. Nije špekuliro koštom, kast ćemo, danas njeki špekuliraju. Momci su se mladi ženili, a ne ko danas od četrdeset godina. Ako je bila dobra i rodna godina, znalo se da će bit i svatova. Danas zoveš na jelo i piče pa neće da dođu, a di na kaki poso, danas, kad divojka dovede lolu doma, roditelji prvo pitaju kako mu je stanje na bankovnom računu. Nema tu sreće lipi moji. Da je po tom ja se nikad nebi oženio, srećom moja bolja pola je gledala njeke druge vridnosti. Samo da ne vidi vo što sam piso, moglo bi bit svašta. Kazala bi ona, štaj to kod tebe vridno?

Baš me zanima kako će nam izgledat popis stanovništva, jer svake godine nas više ocapijne nego što se rodi dice. Za današnje vrime svi vidimo razloge što se mladi ne žene u ekonomskoj situaciji. Naši stari nisu tako gledali, bilo je i ondak loši godina, al nisu revali. Šokci ne revu, oni gutaju u sebe, nose oni svoju tugu sa sobom, al kad prokinu, ondak tambura i rakija imaju posla. Kad mu je najteže, on zapiva iz sveg glasa, digne glavu k nebu i zafali Bogi i na lošoj godini. Danas se ni Bogo ne poštiva, a di njeko drugi. Naši drmatori imaje sreće što smo mi meka srca, ne volimo živit po tuđoj komandi i ne tražimo puno, samo da nas se malo poštiva. Jest da se volimo malo klinčit, e pa i kad je teško zapivajmo iz sveg glasa.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!