Kako ste mi lipi moji, jestel malo u skitnji dok je lipog vrimena? Je da je još uvik pandemija, al kodak će i ona u ćošak polako, a već je i red. Ja ne skitam dok snašu ne pitam, a kad pitam boljem da nisam pito. Pitate se sigurnom zašto? Zato što mi žena uši zavrne oko ve moje glavuše. Vidite kako je meni lipo u braku. Šalim se svitu, svima je nama lipo. Naš je to križ na koji smo pristali prid oltarom. Šta je tu je, kaže stari svit, prvi sto godina je najteže, a onda potljam opet po istom, ko što je i bilo. Mislim, ko priživi taj će divanit kako je bilo, a neblakami, imat će šta divanit. Zato se pitam vaki tumast kud vodi vaj svit, sve se nješta priokrenilo naopako, kodak će smak svita. Va korona je napravila od nas šmoklje. Ugledajte se na mene, dobro, znam i ja bit šmokljo, al ni to rad mene, već rad drugi. Svi su danas strukovnjaci za sve što se događa, oš o medicini, oš o ekonomiji, oš o nogometu, sve znaju, a najboljem je šutit, jer kolkom vidim ništa mi ne znamo.

Vi dana ne šute drmatori, još dvi nedilje i eto izbora, tek sad valja šutit, ko može. Oni ne mogu, oni će šutit iduće četiri godine kad ih štagod priupitamo. Nego, lipi moji, divanim vi dana s našim seljacima, malo im se opet smrklo, kažu, repa nikad ni bolje rodila, al ošinijo ju mraz, pa sad valja prisijavat. Kad je to sve vidio bać’ Roka iz Otoka, a on vam je precjednik seljaka, kupio plac na groblju. Kad sam ga pito zašto, kazuje da ima ima di uteć kad ga počmu ganjat. Oće on slagat, uvik kazuje da nema rakije, a znam da ima. Samo da mi je znat di je sakrijo nu pravu, sve sam pritražio i nema, jedino u odžak nisam zagledo.

Ostavimo mi bać’ Roku, držimo se naši drmatora, jer sad iđe evanđelje po njiovom. Njeko će kazat - barem nije dosadno. Ma jedva čekam da se mi vrnemo našim starim divanama, a to su koje di, kako i šta, ko se nakreso, ko je u tuđem kućaru prispavo, ko se nakreso, e stare dobre divane, bez apaurina.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!