Svitu moj lipi, steglo vi dana, pa osim što imam minus u banki, minus je i napolju, al i vrime mu je, neblakamu, veljača je. Baš me njeki dan zovu iz banke da podmirim minus, pitaju me kad mogu dojt, reko ne znam, u Kini sam. Dobro, kažu, ne morate dolazit, sve je u redu. A ja bijo u kinu, a ne u Kini. Ajd nek se i meni posreći. Tako vam je to s našim, mislim stranjskim bankama, ne znam jel ima još koja naša? Kad već spominjem di je ko bijo, glavno je pitanje: di si bijo zadnji četrnaest dana, više ni aktualno ono di si bijo 91.? Puno se divani o njekim novim sojevima virusa, mutiro vako, dili se nako, baš me zanima kako će se kod nas podilit? Samo se nadam da ga neće dilit na partizane i ustaše, koštom se dilimo u Lipoj našoj. Gledim vi dana drmatore kako divane o mirama koje smo imali protiv korone, znam samo jedno, a to je da su muškarci u to vrime bili trizni, a bolje pole prirodne. To je pozitivno, kažu oni. Sad ne znam dal je baš tako, valjalo bi se malo podbočit na šank, kruvati masnog pa zaboravit ćemo kako treba stajat. Isto tako puno se divani o cjepljenju. Njeko oće, njeko neće. Pitam svog kamerada Josu oćel se on cipit? Kaže da neće, a kad sam mu kazo da će svaki naj koji se cipi dobit pet litara rakije oma se pridomislio, kaže, nek bodu digod oće, pa i u oko. Imamo sreće što se ne testiramo na blesavost, koja bi to bila pandemija. Kaže mi doktor kako je u voj koroni dupe sve deblje, a živčani sustav sve tanji. Ima tu istine. Eto nam i kraja poklada i početak korizme. Pitam se čeg se odreć, odricali smo se puno toga, al šta se može, ne može se iz kože. Daće Bogo bolja vrimena, siguran sam. Nadam se da će se stat na kraj i nim koji vole spontano prinit državno vlasništvo u privatno, ne znam odaklem više i uzimaje? Zato lipi moji, ajmo se u korizmi odreć lopovluka, ogovaranja, lajavog jezika, podmetanja i kojekaki drugi zamudraka. To je poso, a ne odreć se rakije, gri iđe iz usta. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!