Gotovo je sa ludom 2020., al ni va nije bolje počela, izgleda da će cila bit drmava. Dok pišem napolju je lipo, minus 10. Sve nješta u minusu. Neznam šta bi kazo, osim - dragi Bogo budi u pomoći, ako i on može pomoć. Nećemo dugo mirovat, jer brzo će i poklade. Samo po svem sudeć nećemo ih tračit. Taki smo mi. Nikako nam ne valja, al vo vrime sigurno valja za no u pušnicama. Palo je i sniga, a mi se ne možemo načudit kodak je spo u kolovozu. Stalno divanimo kako se prominilo vrime, kruvati masnog i mi smo se prominili, al unazad. Slušam kamerada Matu di piva pismu “Ženit ću se ove zime”, ima i nastavak, al nesmim lajat, da nebi grišio, a ispovido sam se, jest da je ispovid trajala par dana, al uspio sam. Sad žene znate zašto bi se Mata ženio, da ima ko snig čistit dok on razvlači gujicu po otomanu. Njeki me pitaju kako sam, a kako, ja sam uvik dobro, osim što njekad moram pojt doktoru da saniram posljedice ženine ljubavi, par šavova na glavuši, ništa strašno, nekate se sekirat, tvrdoglav sam ja. Steškalo mi se u hercu, zera mi je falila da ođem svetom Petru pokucat. Pitate se zašto, pa eto, neću vam kazat, ne da neću, bolja pola mi uvela cenzuru. Njeki drmatori divane da je bila dobra, da smo se malo popravili, jer smo svatili da uvik može bit gore od gorega. Ko nas za šta pita. Ja vam priporučam da se malo opušćate, glomnite digod koju špricelojku, malo da dobijemo farbe, a vako izgledamo komrtavaci. A taki sam, ni za disam, nisam. Lipi moji svi kukaje i znam kako je teško, al moramo bit veseliji, ne mrštit jedno na drugo, već pomoć jedno drugom, pogotovom muški, ako imaje udovicu za komšinicu, možda ga i nagradi. Zaboravio sam kazat kad pođete komšinici udovici štagod pomoć, ne iđite brez kobasice, znate da one to vole, a i red je pomoć u nevolji. Sad sigurnom mislite na gri, neblak vam nedovareni, ja sam mislio na nješta drugo, znam da udovice ne kolju, pa se požele kobasice, a vi oma krivo skontate. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!