Ne znam kako se radovat Božiću u vakoj situaciji kad nam je puno toga onemogućito rad korone. Mogu kazat da jedva čekamo da godina prođe što prije i ne ponovila se nikad. Šta je tu je. Božić ćemo ve godine slavit drukčije. Njekom to ni problem, al Slavoncima jest, jer navikli smo pojt na zornice, slavit Sv. Nikolu i druge svece u vrime došašća. Ve godine neće bit kokodakanja na Kokošji Badnjak, je da nisam željan kokodakanja, jer bolja pola mi kokodače cile godine, al običaj je običaj. Lipa su to vrimena bila, ni bilo kojekaki zamudraka da dobiješ, već moždak kobasicu oko vrata i bili sretni do neba. Vodio je Slavonac računa i o marvi - da bude sita i u toplom. Ondak njeko pita zašto su Slavonci tužni u vrime blagdana. Moram se dotaknit i misa, njeko će kazat kaka je razlika, išo na misu u osam il na polnoćku na Badnjak. Ima veze i te kake, pa stoljećima živimo tradiciju i sad ju moramo minjat. Ta Božić je blagdan novog života, obitelji, a šta ćemo sad slavit? Slavit ćemo, al u srcu. Kolkom sam puta kazo da će nas naša privrtljivost, nepoštivanje i zloba koštat. Boge mi, to nas stiglo. Zinila nam gujca i stalno smo težili da imamo što više u džepova, a što manje u srcu. E da se dignu naši stari, mislim da bi oma poželili vrnit se nazad, jer vo što nam se dešava nije od Boga, već od vraga. Kazo bi stari svit, došo vrag po svoje. Znam samo da su pemzioneri malko veseliji, jer će dobit par stoja božićnice, pa će imat koju kunicu više. Kodak su dobili ne znam ti ja šta, pa dobili su što i zaslužuju.
Kad spominjem penzionere, slušam njeki dan kako drmator iz njeke stranke divani kako imamo puno penzionera. To mi zvoni u ušima, zašto to divani u vo teško vrime, kad znamo da va boleština pogađa baš najstarije. E da mi je bio blizu, tako bi ga ćušio da bi mu zvonilo u glavi dok je živ. Lipi moji, ajdmo malo zaboravit brige, dočekat Isusa u srcu, mislit na svoje starije, s propusnicom, il bez nje. Sretan Božić!
Sve vas pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!