Dolazi nam polako i va zima. Slušamo već godinama divanu kako se naša Slavonija iseljava, svi divane šta nas čeka za 50 godina. Sve to štima, al ja vam kažem, lipi moji, Slavonija je vična ko i njena pisma, njeno kolo, ma nema nigdi vake rodne zemlje na kugli zemaljskoj. Najgore je što tako divane o njoj ni koji baš i ne znaju najbolje šta je zemlja. A mi Slavonci, inatljivi, ponekad malo tvrdoglavi, volimo vu svoju ravnicu, vaj svoj kraj, svoje njive, pašnjake i običaje. Nikad robovi nismo bili, i nećemo, ajd dobro, jedino robujemo rakiji i brazdi, gizdavoj snaši i kulinu, dobrom vinu i tamburi i uvik Domovini odani. Kad spominem vino i tamburu, moram spomenit i Martin dan koji smo otraćili u vo vrime pandemije. Zašto spominjem vaj svetac? Zato da ne sidate za volan kad malo više druknemo, a taj dan znamo prićerat. Nije što će vas naše redarstvo malo oplest po đepu, ne daj Bože poljubit kaku čupriju. Zato pijte u gujicu, a ne u glavu, a boljem je i snašu poljubit, nego čupriju. Uz odanost Slavonca prema svojoj crnici i vo je dio ne ljubavi prema našoj Šokadiji, jer ni dobro kad nam đeca ginu. Zato je ljubimo, dok je imamo, dok ne bude kasno, vaku kaka jest, slavna, bogata, lipa, raspjevana.

Moramo spomenit i 18. studeni kad će u našem erojskom gradu Vukovaru bit obilježit Dan sjećanja na žrtvu Vukovara 1991., dan kad ćemo se prisjetit svi naši poginili, nestali i umrli Rvacki branitelja, ni koji nam moraje bit primjer kako se voli rodna gruda. Da nji ni bilo, nebi danas bilo ni nas. Od ve godine na vaj dan je i Državni blagdan. Da je normalno vrime pozvo bi vas u što većem broju u Vukovar, al eto, zbog ve vraže korone vas pozivam da upalite sviću u penđeru za pokoj duše naši rabri Rvacki vojnika. Ostavimo vi dana politiku i koje kaka zadirkivanja, budimo složni, nako kako budemo kad nas zadesi kako zlo. Pustimo šta drmatori divane, mi smo Slavonija, Baranja i Srijem, zato vi dana zapivajmo nu, Inati se Slavonijo!

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!