Sve vas lipo pozdravljam lipi moji i nadam se da smo svi na broju od prošlog ponediljka. Moždak bi trebo napravit prozivku, al neću. Ne znam svitu jel se kad kogod javio sa nog svita da vidimo kako je namo, jer na vom je postalo tolkom šugavo, mislim zbog ve korona krize, neblakati sad smo manji od makovog zrna. Moždak to i nije loše, da se malo spustimo na zemlju, je, njeki su se tolkom izdigli da su mislili da će poletit. Svakako mi ni drago što nas tenta vaj virus, al njeke stvari ćemo morat prominit. Kako dado ni planiro kad će me napravit, već baš u vrime vi kriza. Moždak bi bilo bolje, al štaš, sam sebi kažem, šuti Iva, trpi ko i ostali svit u Lipoj našoj. Bt će nako kako naj gore odredi, a on je jedini pravednik kojem triba virovat, a mi svi ostali volimo malo smuljat. Nije problem kad se malo mulja, problem je kad muljaš, a ne znaš da muljaš. Mislim da više ništa neće bit isto ako priživimo vu krizu, a to znači da neću bit jedini zglomotan i drljopan, bit će nas, bit će. Dok je naši vridni doktora i sestara i ministra Beroša, ne moramo se sekirat. Kaže on meni, znaš Iva, njeki dan sam došo u Osik da malo poboljšam svoj imunitet sa slaninom, čvarcima i ostalom dijetalnom ranom. Svaka mu čast, i njemu i cilom stožeru. Dok je nama naše Slavonije, bit će svega, a izgleda da će sad Slavonija valjat i drugima. Boljem da ušutim na vrime, jer na gujicu bi prolajo vaki rastrešen i od bolje pole otrešen. Kaže mi moj kamerad Mata, Iva neblakati, de probaj malo prodivanit o ekonomskoj krizi koja je došla rad vog šugavog virusa. E Mata moj, jednom ričju bit će tuč. Znam samo jedno, da će opet doć vrime kad će se cinit seljak i njegov rad, a ne da moramo sve uvozit, pa i kiseli kupus. Još malo bi zaboravio, treba uništit i petu kolonu, mislim da je nakon trijest godina naše lipe Rvacke došlo vrime da i njima stanemo na kraj. Tu spada i Mata, eto njeki dan me drknio boljoj poli da sam drmnio pet rakija, a ja popio četiri. Čuvajte mi se!