Faljen Bog svitu moj lipi, eto sve vas pozdravljam, uh što mi je zor, nije mi nikako dobro, ako ste ko i ja ondak znam kako ste. Niste sigurnom čili i beričetni, jednom ričju, nikako ste. Njeko će pitat, zašto nikako? Svitu moj, završavaju poklade i Šokačko silo u Županji, eto i čiste sride.. Naturlih, itkali smo kodak smo gladna đeca iz zanzibara, a taki smo mi, ni za dismo nismo. Eto, ja se osićam kodak je ajziban prišo priko mene, šta ajziban, kodak me u tintaru nješta strefilo sa marsa. Bit će bolje, sigurno vam kažem, a ja ću vam lipi moji probat u kratkim crtama izdivanit kako je bilo va prva dva dana sila, jer moram vas izvještavat, naš Glas Slavonije je popratio sve događaje ve lipe manifestacije, a i njeki drugi diljem Slavonije. Bilo je svitu lipo, ma šta lipo, ni moglo bit lipše. Eto krenit ću od vremenski prilika i neprilika, koje su bile take da smo još malo odali u rubina kratki rukava. Kaže mi gradonačelnikova bolja pola da je to zato što je klećo na kukuruza i molio sve svece da ga malo pušća na silo. Tako mu i treba, šta se ne ugleda na mene vakog čestitog pa nebi moro klećat. Sve otpočelo malim šokačkim sijelom, izložbom, a pogotovo je bilo lipo gledit đecu u našoj nošnji. Onda su jahači pokladnim jahanjem najavili 53. Šokačko sijelo u Županji. To ste trebali vidit, sve lipši do lipšega, mislim na naše lipicance, a vi što su jašali, a o njima neću, utegniti i veseli, i stalno su mene zanovitali da i ja zajašim. Ja sam se držo zemlje, ako i ošinem nisam visoko, a mal, mal pa ošinem. Valdak se staza izdigne. Naša slavonska rakija divani sto jezika, jedino ne razumije ženin, a i ja ga baš ne razumijem, zato mi bude neugodno, pocrvenim od stida po tabanima. Pita me moj kamerad Mata, Iva kaš se ti sprimljat za Šokački cvit, zna on kazat, mešćim bi se on sprimljo, e mi ćemo se sprimljat kad budu birali bundeve, a take su nam i glavuše pa možda i pobjedimo.Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!