Faljen Bog svitu, koštom znate, žemski je misec, sve po njiovom mora bit, a misec je to kad Slavonija, Baranja i Srijem uživaju i luduju po sijelima. Poklade su, a u Županji je Šokačko silo. Sad će mačori dojt na svoje, mislim na nas muške. Mi jedino možemo bit strašilo i kaka tuta, jer to smo od rođenja. Kaže mi Mata apetnjak, ti Iva izigravaj čimpanzu, nebil zabavijo i nasmijo našu gospodu koja brigu brine o svojim foteljama, što bi kazali misle na svoju gujicu, a našoj kako bude. Mislim da se mi u Lipoj našoj ludiramo priko cile godine, a ne samo u veljači. Mi Županjci ćemo se posebno proludirat na našem silu. Ne znam kako ću ja projt, jer njeki mi prite da će me isprebijat zbog moje nediljne divane na Radio štaciji. Zato su mi lovci obećali zaštitu, da nebi doživio kaki teroristički napad. Lako je meni za to, al ko će me zaštitit od bolje pole, nalupat će i mene i moju zaštitu. Valdak ću priživit. Samo da vrime posluži, jer imam otisak da mi se prošli godina i dlaka smrzla i bila đigera, Za đigeru lika imam, a za ostalo me ne zanima. Ruke su mi se tolkom tresle da pola rakije prospem dok ju prinosim labrtama. I drmatori prosipaju obećanja, a šta i košta obećat. Kud se naarbajtujem tu još ni itkat ni popit ne mogu, usukam se ko mačak u veljači. Ni ni čudo kad se za šankom stoji do jutarnji pitlova, a onadak glavuša bude ko bošnjački oborak od dvajst kila. Njeki kažu da je to od dvadesete rakijice, ako je tako ondak se moram zabrinit, izgleda da sam ispo iz trenunga. Samo da ne upadem sa bine, jer kako ću svitu na oči, neće niko kazat da je to od tlaka i da mi se zamantaloi, oma kažu, eno se opet naroljkačijo. Vide kad se Iva nažvajza, a drmatore ne, za nji nesmju divanit, ma samo nek divane, barem se zna da sam živ i da me ni niko likvidiro. Zato svitu moj ve poklade treba otračit ko i uvik, veselo i berićetno kako je Bogo zapovido, a on je kazo njekad treba mislit i na vlastitu gujicu. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!