Nadam se lipi moji da niste osidili od silni zamudraka oko proračuna, neblakati svi nješta traže, nebi nam pomogo ni proračun Amerike. Svi vode računa o sebi, a za nas sjerotinju niko ne pita, šta će itkat, briga me šta će i kako će oni, lako je nama za nji, ne sekiraje se oni za mene. Njeko će kazat šutnja je zlato, zato Iva šuti, kad bi ja to mogo. Dođe mi da se naudaram rakijice kako bi manje vidio, a i čuo, jer vo što se dešava u Lipoj našoj najboljem je bit gluv i ćorav. Spominju cifre koje ni pročitat ne znam, tolko nula da neznamo koji su brojevi. Moždak i bolje. Znam da moramo sve platit, poreze, prireze, a mene možete prirezat di sam najtanji, jer ne znam kako platit. Njekima je i to oprošteno. Moram pitat ne koji su u reštu da me svjetuju, jedino tako mogu nadoć. Kad bi ja bijo direktor oma bi propo jer ne znam zamarijat, a u životu sve što sam zamarijo je glavica kupusa, kad nisam zbog nje završio na golom otoku. Čak i ni što su u Remetincu se žale institucijama da im ne štima otelski smještaj koji imaje. To je demokracija na naš način. Zato mi sjerotinja imamo gamaricu demokraciju i sve što smijemo je nekom skresat štagod, al ne smije niko čut jer ćeš nagrabusit zbog nanošenja duševni boli. Jednom riču živimo ko dudeki, a žive samo njeki. Ondak se čudimo kad nas ošine ajnšpric. Štundiram vaki tumast i pitam zašto je to sve tako? Rad naše proklete gujice. Onda me sjetuju da će mi lenija otić u klinac i da moram držat kuru, da je dobro za zdravlje. Izgleda meni da vo zadnje svi mi držimo, mislim na pošteni svit. Zbiljam je sve krenilo naopako, mislim na nas koji živimo od zemljice crnice. Lipo posijali, ondak ošinijo mraz, pa vog lita žege, rodilo digod šta, kažu bit će odšteta. Lipo sam se nasmijo, odštetu su dobili ni koji nisu sijali. Kolkom vidim da i po pridlogu novog proračuna za seljaka bit će i mraza i suše, al ispravit ću ja to, znaje naši drmatori njekad i poslušat, ma rišit ću. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!